Кочићева награда Јовану Бабићу

(Саопштење жирија за додјелу Кочићеве награде за 2012.)

За Кочићеву награду, коју у оквиру Кочићевог збора, сваке године додјељује организатор Завичајно друштво „Змијање“ из Бање Луке, по конкурсу расписаном у средствима информисања, у предвиђеном року, стигле су 22 пријаве, које су испуњавале услове прописане Правилником Кочићеве награде.

Пријаве са приједлогом и пратећом документацијом, упутиле су културне и научне институције, издавачи, удружења, библиотеке, групе грађана и поједини аутори из Бање Луке, Београда, Сремских Карловаца, Шапца, Руме, Смедерева, Косовске Митровице и Подгорице, чиме је Кочићева награда добила међународно обиљежје и значај. Десет пријава се односи на цјелокупно књижевно стварање, а дванаест за појединачно дјело објављено у 2011. односно до краја априла 2012., када је Конкурс затворен.

Жири у саставу: Проф. др Миљко Шиндић, предсједник, Проф. др Драго Тешановић и књижевник Душко М. Петровић, као добитник Кочићеве награде, чланови, сагласили су се да је стваралаштво предложених кандидата, на свој особен начин и у својој умјетничкој мјери, у сагласности са пропозицијама.Након разматрања приједлога које су изнијели и образложили чланови жирија поједничано избор је сведен на шест аутора, по вриједносном редослиједу: приповједачи Јован Бабић, Тихомир Левајац и Слободан Јанковић, те пјесници: Ненад Грујичић, Петар Ђаковић и Милан Михајловић.

Након критичке расправе и врједновања сваралаштва ових шест аутора, Жири је донио једногласно одлуку да се Кочићева награда за 2012. годину додијели приповједачу, публицисти и новинару Јовану Бабићу.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Јован Бабић, рођен је у Црном Лугу код Босанског Грахова 1934. године.

Државну нижу гимназију завршио је у Дрвару, Учитељску школу у Бањој Луци, а студије у Сарајеву и Новом Саду. Мањи дио радног вијека провео је у просвјети, а већи у новинарству, радећи у бањалучком Гласу, загребачком Вијеснику и Новинској агенцији Танјуг Београд.

Објавио је књиге: Пут у вјечност, Глас Бања Лука 1982., Одбрана или смрт, Бања Лука 1986., Успеније Гаврилово, Бања Лука 1994., и издање на енглеском 1995., те треће издање 2002., Дракулићи, Бања Лука – Београд, 1998., Ждраловачке приче, Нови Сад, 2001., Биљези у времену, Бања Лука 2003., Црљени крув, Бања Лука 2005., Крезуби Лавови, Бања Лука, 2007., Прометеји сарајевског Видовдана, Бања лука 2011.

Читаоци, књижевна и научна критика, са великим занимањем прихватили су и позитивно оцијенили дугогодишњи Бабићев стваралачки рад: репортаже, фељтоне, новинске приче објављене у дневној и седмичној штампи и часописима широм, некадашње заједничке државе, Југославије, те приповјетке и романе. Доминантно крајишки писац и љетописац, хроничар и истраживач, Јован Бабић добитник је Награде Удружења новинара БиХ, Сребрне плакете Социјалистичког савеза БиХ, Танјугове Новембарске награде, Награде Удружења књижевника Републике Српске.

Своју новелистичку и романескну прозу, завичајну, реалистичку и хуманистичку, Јован Бабић писао је у кочићевском слободарском и поетском духу, кочићевским језиком стварности и стварношћу језика, активистичким, аналитичким и критичким. Фактографију је претварао у приповједну умјетност, а приповједну умјетност у фактографију. Онако како је осликао завичајне предјеле и догађаје, уобличио је и завичајне људе, непокорне главе, пркосне и поносне, трагичним наслагама губитника и страдалника. Пред читаоцима се појављују стварни ликови, кочићевског кова, „младобосанци“, Гаврило Принцип, Чубриловићи, крајишки сељаци и ђаци, Пушићи, Билбије, родољуби без кривице кривци, судски истражитељи, браниоци, извјештачи, новинари, пјесници, приповједачи, историчари. Стиче се утисак да су се судбинске и судбоносне приче о људском чојству и јунаштву саме испричале, по узрочно-посљедичним законитостима и драмским етапама, а њихов творац их је само записао и својим именом, потписао. Испричане су локалном и говорном лексиком, фолклорном морфоилогијом, синтаксом и семнатиком, у стилу усменог народног приповиједања. За њима остаје наук о људској чврстини и величини.

(У Бањој Луци 11.августа 2012. године.)



1 коментар

  1. Никола каже:

    Свака част, заслужена побједа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *