МОЈ ДРАГИ ЧИКА ПЕТРЕ

PetarParkМој драги чика Петре откад тебе нема све се промијенило. Отишао си осамдесетак и више година прије него што сам дошла у овај чудни свијет, али да обожавам твоја дјела то ми не представља никакав проблем. Свих ових 100 година у којим лебдиш на бескрајном океану осјећам да гледаш и грлиш све оне који те и дан данас читају и обожавају. Знам да видиш да нас је доста таквих.

Свијет се, мој драги чика Петре, много промијенио. Дошло је неко ново доба које по мени убија људе у мозак. Дошли су паметни телефони, те покаткад помислим да су паметнији од нас самих. Мање се читају књиге, иако ми се чини да их већина људи заиста воли. Пуно се тога промијенило, и тек ће се промијенити, то ми сви говоре, али не брини мој драги чика Петре ја ћу увијек да читам твоје књиге. И не само да ћу их читати него ћу их и вољети колико се може највише вољети.

Наставница ми је једном приликом причала како си био избачен из своје Сарајевске гимназије због србовања и како си за вријеме аустроугарске власти и ријечју и гласом борио за српски народ тако да је то само још један повод да ти се дивим и да знам да си био херој!

Ја мој чика Петре малтене сваког дана идем у позориште и највише се обрадујем када видим да је некакав твој текст на репертоару. Бања Лука воли твоје текстове, а посебно дјеца која имају и дивну лектиру „Јазавац пред судом“, „Јаблана“ и „Мргуду“ захваљујући теби. И друга дјеца такође воле да иду на разне представе и уживају у твојим текстовима баш као и ја, али ја сам оно дијете које обрадују ситнице, али ти, никако, ниси ситница.

И још нешто. Ја ти се се сваке године радујем Змијању, и свему ономе око твог збора, јер тих пар дана на Мањачи се чују најљепши стихови, посебно твоји о слободи, и то је један диван повод да се присјетимо тебе и шта си све радио кроз свој живот тако да и ове године чекам Змијање са весељем!

 Ех, да, за пар дана обиљежавамо 100 година од твог вјечног сна горе на небу, али иако је прошло 100 година твоји текстови су живи и живјеће још дупло, тродупло, ма и 100 пута више година јер док је српског књижевног стваралаштва памтиће се „Јазавац пред судом“, „С планине и испод планине“, „Јауци са Змијања“, „Суданија“ и многа друга твоја дјела.

Тај горе плави свод нема појма каквог генија држи, мој чика Петре.

То је то, драги мој чика Петре. Рекла сам ти у пар реченица какве ствари мене малу окружују и како их ја доживљавам. Ти, ето, живиш у мени и заувијек ће бити тако.

Воли те највише један мали писац.

Селена Берић



Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *