Рубрика: Вијести



СВЈЕТЛОСТ СВЕТРАЈАЊА

MiloradDodikRevijaClanakПише: Милорад ДОДИК, предсједник Организационог одбора

Оно је вријеме окупационо, када је Аустроугарска запосиједала наше просторе, између осталих, стварало и калило једног од највећих националних бораца, народног трибуна и великог књижевника Петра Кочића, нашег Кочу коме се у славу, ево, окупљамо  и зборујемо више од пола вијека. Кочић је остварио дјело које је, чини се, данас актуелно баш као и у том времену у коме је настало и када је заваљало ту народну лавину гњева и бијеса. У томе је његова ријеч надјачавала и надјачала свесвјетску галаму, а ум свијетлио и освијетлио стање и трагање, што потом цијели један вијек од његове смрти, до данас, видимо као на чистом сликарском платну. Или, још љепше исказану: гледамо на небеској ведрини ту трулеж времена коме је Петар Кочић дао свјетлост светрајања. Та свјетлост, хвала Богу, просвјећује овдашњи народ управо стољеће откако он физички није међу нама, али је с нама и у нама за сво то вријеме на онај најљепши и најдражи начин, мишљу, умом, разумијевањем и светрајањем.

Освијетливши вријеме трулежи и патње кроз ум и разум свога народа, посредством његовог исказивања сопственим и посве разумним језиком, борећи се за чистоту  нашег, српски језик и залажући се за његову опстојност на начин великана, од Доситеја и Вука, па до Милана Шипке, Петар Кочић је надвисио не само то и такво, смутно вријеме, него и све оне моћнике који су прогонили њега и његов српски народ у име неке „више значности“. За скоро читав тај вијек од његове смрти до данас на неки начин се историја обнавља и доноси све те турбулетности овдје, у нашој отаџбини, нашој Босни и Херцеговини. То што би је неки други да присвајају, баш као што су и у вријеме Кочићевске „окопације“, то је та константа која не напушта светреперећи и светрулећи свесвјетски ум и разум усмјерен и на ове наше просторе и људе.

Та актуелизација кочићевског времена и поновно снажење његовог исказа и дјела, потврђују да ми, овдје не можемо без трибуна и бојовника, какав је и сам био. И за то стољеће откако, велимо, није физички међу нама али је сво вријеме дјелом и мишљу с нама и у нама, као да се мало шта овје мијења у историјском смислу и слиједу. Али, за пола тог стољежа, ево, наша је народна снага овдје уздигла његову величину на пшијадестал сјаја на Змијању зборовањем управо Кочићу у славу.

Кад год човјек, ововремени и овдјетрајући, са мишљу на величину борбе и дјела Петра Кочића данас крочи на родно му Змијање, осјети неку блаженост, нешто што га вазнесе до снаге у којој проговоре Давид и Лујо, Маркан и Мргуда, некако се осјећамо у новом заносу, спремни да се и сами жртвујемо за што је пала жртва Петар Кочић. И за сво то вријеме зборовања, током цијелог вијека откако је Кочић земан, узрастао је, велим, у неслућени сјај тај човјек сјај, свјетлост која надјачава и најтамније помисли свијета и вијека. Отуд потреба да се овога, 51. Кочићевог збора, уматичени не само у нашој матици, него и у његовој, змијањској, окупимо у Стричићима достојанством које заслужује та свјетлост, та громада, ПЕТАР Кочић, наш Коча.

Кочићев збор је државна ствар

Vito-novaСАГОВОРНИК Академик Витомир Поповић, предсједник Завичајног друштва „Змијање“ Бања Лука

Ако ни због чега другог, оно због озбиљности третмана манифестације, једне од највећих и најзначајнијих на нашим просторима, треба институционално ријешити и укњижити јој у имовину, између осталог, објекте Кочићевог огњишта. 

Овогодишњи, 51. по реду Кочићев збор нас опомиње да је крајње вријеме да се изнађе воље и снаге, те ова највећа и најзначајнија наша манифестација, посвећена великом националном борцу, народном трибуну, књижевнику Петру Кочићу, а која анимира цијело једно подручје какво је наше Змијање, коначно буде институционално ријешена. На ово нам, у пригодном разговору, пажњу скреће предсједник Завичајног друштва „Змијање“, академик Витомир Поповић, потпредсједник Организационог одбора Кочићевог збора, коме је на челу Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

20160727

-Када смо с почетка прошлих наших ратних догађања овдје, настојећи да сачувамо континуитет зборовања Кочићу у славу, одлучили да тек новоконституисано Друштво „Змијање“ буде организатором Кочићевог збора, урадили смо то из простог разлога што је тада та организација била најпогоднија да се бави и овом активношћу. Ратне зборове је „Змијање“ извело у најбољем могућем реду, а већ послијератних година осјетила се потреба да се Кочићев због институционализује и тако постане прва манифестација ове врсте таквог третмана. Прошлогодишњи, педесети збор је најбоље указао на ту потребу и, ако ни због чега другог, оно због озбиљности третмана ове манифестације – вели академик Витомир Поповић.

Ипак, „Змијање“ наставља организацију Кочићева збор, зар не?

-Да се погрешно не разумијемо: ово завичајно друштво је ту због Змијања и Змијањаца, па је тако и у обавези да се брине и о зборовању Кочићу у славу, али лично мислим да је та културно-друштвено- свенародна манифестација надрасла величину и значење једног завичајног друштва. Кочићев збор је државна ствар и о њему држава мора наћи начина и бринути константније, да не кажем – озбиљније. Мислим да о томе треба да се договарају прије свега Град Бања Лука, односно Градска управа и Минидстарство образовања и културе Владе Републике Српске и они би морали изнаћи рјешење кровног носиоца светрајања Кочићевог збора. Није више, послије пола вијека постојања, довољно само да је у ове Кочићеве дане и у завршници зборовања на овај начин одужујемо великану Кочић, требало би током цијеле године да о томе водимо бригу кроз различите садржаје, а првенствено кроз културне и образовне. Имамо Кочићево огњиште и оно мора бити у оквиру Кочићевог збора, а не да њиме „газдује“ мјесна заједница или градска Туристичка организација. Дакле, та будућа културна институција Кочићев збор у имовину има „унијети“ првенствено објекте Кочићевог огњишта, а гдје се морају, у тој предивној будућој учионици под ведрим небом, осмислити озбиљни садржаји. Затим, ту је потреба статуснијег рјешавања зборишта, па простора за бодљавину бакова за награду „Јаблан“ и тако редом. „Змијање“ је сада само ту да премости вријеме и настави континуитет, баш онако како смо то учинили у ратно вријеме, када је било погодно да баш наше завичајно друштво буде носилац организације Кочићевог збора. Није нескромно ако кажем да је „Змијање“ у том смислу одиграло изузетно важну улогу и на томе му ваља захвалити…

Да ли је у то ратно доба било тешко да једно такво удружење подметне леђа под организацију Кочићевог збора? 

-Није било једноставно и људи који су тих година, рецимо, управо те 1993. када сам био предсједник Организационог одбора, а са мног су били људи попут покојног пуковникс Милутина Вукелића или Душко Милићев и Душко Раковић, па Љубо Клинцов, Раде Грбић и многи други, да их не набрајам све, јер списак је позамашан, радили на организацији зборовања искључиво су мислили о безбиједности зборача, али и о свим садржајима, од културних, књижевних, до ових свенародних, каква је бодљавина бакова. Али, некако се то све лакше свиђало и неки неразјашњив полчет је носио све те људе из организације, да се радило с лакоћом. Данас више није нешто такво ни потребно јер имамо државу, њене институције, ту су већ знане културне организације од државног значаја и све оне на неки начин треба да партиципирају у програмирању Кочићевог збора. Зашто се устеже Завод за уджбенике и наставна средства да уђе у објављивање обновљених сабраних или изабраних Кочићевих дјела, па тај посао морају радити појединци или, чак, само Завичајно друштво „Змијање“ у оквиру недефинисане своје издавачке дјелатности а Завод је, како знамо, нека врста државне фирме.  То је један у низу примјера, а толико је тих наших организација и институција и када би се сви придружили, Кочићев збор би био оно право што од њега очекујемо. То неко мора координирати током читаве године и зато је неопходна институционаллизација Кочићевог збора јер улазимо управо у другу половину стољежа његовог постојања.

Шта је то што из овогодишњег програма, примјерице, можете у том погледу назначити и показати? 

-Народна и универзитетска библиотека је организовала представљање часописа који излази у Француској и који је добрим дијелом посветница нама, а ријеч је о часопису „Србистика“ чији је уредних, господин Миливој Сребро био гост тог значајног програмског садржаја.  Чини се да је најбољи показатељ у овом погледу и чињеница да су стручњаци Народног музеја РС из Бање Луке, скупа са још неким зналцима, дошли на идеју и наш змијањски плави вез учинили међународним културним и народно-стваралачким добром. Будућа институција Кочићевог збора би, тако, могла у сарадњи са том институцијом од тог нашег бренда направити себи и финансијски пробитачне неке појединости. О свему то0ме ваља размишљати из простог разлога што свака од тих чињеница указује на потребу институционализације Кочићевог збора. Много је ситница (које то нису) а које би се могле користити као својеврсне ефективе у садржају рада наречене институције и о томе ваља размишљати. Школске и културне трибине у оквиру Кочићевог огњишта само су један од сегмената који би значио цјелогодишње оживљавање тих објеката који су, иначе, сада зиратни и о њима као да нико не води рачуна. Све то ваља покремнути и користити у свекорисност Кочићу и Змијању у славу.

Обнавља се и научно-истраживачки садржаји у оквиру зборовања, зар не? 

-Не обнављају, него се настављају. Пошто је ово година у којој обиљежавамо вијек од смрти великана Петра Кочића, то је логично да на ту тему имамо неку врсту научно-стручне расправе, којом су почели Кочићеви дани. Добро би било да су с нама и још неке научне и образовне институције, било би то цјеловитије и потпуније, али некима сујета не дозвољава да мрдну даље из свога ја. Било би смијешно да није жалосно. Очекујемо да ћемо од садржаја понуђених на овом округлом столу, да тако назовемо тај разговор, успјети направити још једну књигу о Петру Кочићу.

Р.ПРЕРАДОВИЋ

 

У програму и добитник Нобелове награде

Организациони одбор јубиларног 50. Кочићевог збора, на чијем челу је предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, размотрио је, на данашњој сједници, предложени програм ове, традиционалне манифестације, која ће бити одржана у периоду од 16. до 30. августа ове године.

Како је планирано, овогодишњим програмом предвиђене су бројне културне и умјетничке манифестације међународног карактера: од организовања научних скупова и бројних књижевних догађаја посвећених животу и дјелу Петра Кочића, па све до бодљавине бикова, која традиционално остаје саставни дио збора.

У овогодишњем културном програму учDSCN82881ествоваће више од 50 књижевника из регије и Европе, међу којима су и нека од најзначајнијих имена свјетске књижевности, као што су француски писци Жан Мари Густав Ла Клазијо, добитник Новебелове награде за књижевност из 2008. године и Патрик Бесон.

Чланови Организационог одбора 50. Кочићевог збора подржали су предложени програм, укључујући и увођење бројних новина, попут организовања манифестације под називом „Змијањски рок концерт“, који ће бити намијењен првенствено младима, с циљем афирмације успомене на једног од најзначајнијих писаца српскога језика Петра Кочића, у чију част се и организује традиционални народни збор.

Конкурс за награду ”Змијањче”

Завичајно друштво „Змијање“ и Организациони одбор 50. јубиларног „Кочићевог збора“ расписује и ове године литерарни конкурс за награду „Змијањче“ за ученике основних школа Републике Српске за прозна и поетска остварења у Кочићевом слободарском духу.

Своје пјесме и прозне радове, на слободну тему, ученици основних школа могу слати на адресу: Завичајно друштво «Змијање», Улица Марије Бурсаћ 3-5, 78000 Бања Лука, За награду „Змијањче“, најкасније до 25.07.2015. године.

Радове без потписа аутора са шифром, и рјешењем шифре (назив шифре, наслов рада, име, презиме, телефонски број и адреса аутора) у посебној коверти, требају одобрити наставници матерњег језика, као гаранти да су ученици стварни аутори истих.