Ознака: Витомир Поповић

Кочићев збор је државна ствар

Vito-novaСАГОВОРНИК Академик Витомир Поповић, предсједник Завичајног друштва „Змијање“ Бања Лука

Ако ни због чега другог, оно због озбиљности третмана манифестације, једне од највећих и најзначајнијих на нашим просторима, треба институционално ријешити и укњижити јој у имовину, између осталог, објекте Кочићевог огњишта. 

Овогодишњи, 51. по реду Кочићев збор нас опомиње да је крајње вријеме да се изнађе воље и снаге, те ова највећа и најзначајнија наша манифестација, посвећена великом националном борцу, народном трибуну, књижевнику Петру Кочићу, а која анимира цијело једно подручје какво је наше Змијање, коначно буде институционално ријешена. На ово нам, у пригодном разговору, пажњу скреће предсједник Завичајног друштва „Змијање“, академик Витомир Поповић, потпредсједник Организационог одбора Кочићевог збора, коме је на челу Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

20160727

-Када смо с почетка прошлих наших ратних догађања овдје, настојећи да сачувамо континуитет зборовања Кочићу у славу, одлучили да тек новоконституисано Друштво „Змијање“ буде организатором Кочићевог збора, урадили смо то из простог разлога што је тада та организација била најпогоднија да се бави и овом активношћу. Ратне зборове је „Змијање“ извело у најбољем могућем реду, а већ послијератних година осјетила се потреба да се Кочићев због институционализује и тако постане прва манифестација ове врсте таквог третмана. Прошлогодишњи, педесети збор је најбоље указао на ту потребу и, ако ни због чега другог, оно због озбиљности третмана ове манифестације – вели академик Витомир Поповић.

Ипак, „Змијање“ наставља организацију Кочићева збор, зар не?

-Да се погрешно не разумијемо: ово завичајно друштво је ту због Змијања и Змијањаца, па је тако и у обавези да се брине и о зборовању Кочићу у славу, али лично мислим да је та културно-друштвено- свенародна манифестација надрасла величину и значење једног завичајног друштва. Кочићев збор је државна ствар и о њему држава мора наћи начина и бринути константније, да не кажем – озбиљније. Мислим да о томе треба да се договарају прије свега Град Бања Лука, односно Градска управа и Минидстарство образовања и културе Владе Републике Српске и они би морали изнаћи рјешење кровног носиоца светрајања Кочићевог збора. Није више, послије пола вијека постојања, довољно само да је у ове Кочићеве дане и у завршници зборовања на овај начин одужујемо великану Кочић, требало би током цијеле године да о томе водимо бригу кроз различите садржаје, а првенствено кроз културне и образовне. Имамо Кочићево огњиште и оно мора бити у оквиру Кочићевог збора, а не да њиме „газдује“ мјесна заједница или градска Туристичка организација. Дакле, та будућа културна институција Кочићев збор у имовину има „унијети“ првенствено објекте Кочићевог огњишта, а гдје се морају, у тој предивној будућој учионици под ведрим небом, осмислити озбиљни садржаји. Затим, ту је потреба статуснијег рјешавања зборишта, па простора за бодљавину бакова за награду „Јаблан“ и тако редом. „Змијање“ је сада само ту да премости вријеме и настави континуитет, баш онако како смо то учинили у ратно вријеме, када је било погодно да баш наше завичајно друштво буде носилац организације Кочићевог збора. Није нескромно ако кажем да је „Змијање“ у том смислу одиграло изузетно важну улогу и на томе му ваља захвалити…

Да ли је у то ратно доба било тешко да једно такво удружење подметне леђа под организацију Кочићевог збора? 

-Није било једноставно и људи који су тих година, рецимо, управо те 1993. када сам био предсједник Организационог одбора, а са мног су били људи попут покојног пуковникс Милутина Вукелића или Душко Милићев и Душко Раковић, па Љубо Клинцов, Раде Грбић и многи други, да их не набрајам све, јер списак је позамашан, радили на организацији зборовања искључиво су мислили о безбиједности зборача, али и о свим садржајима, од културних, књижевних, до ових свенародних, каква је бодљавина бакова. Али, некако се то све лакше свиђало и неки неразјашњив полчет је носио све те људе из организације, да се радило с лакоћом. Данас више није нешто такво ни потребно јер имамо државу, њене институције, ту су већ знане културне организације од државног значаја и све оне на неки начин треба да партиципирају у програмирању Кочићевог збора. Зашто се устеже Завод за уджбенике и наставна средства да уђе у објављивање обновљених сабраних или изабраних Кочићевих дјела, па тај посао морају радити појединци или, чак, само Завичајно друштво „Змијање“ у оквиру недефинисане своје издавачке дјелатности а Завод је, како знамо, нека врста државне фирме.  То је један у низу примјера, а толико је тих наших организација и институција и када би се сви придружили, Кочићев збор би био оно право што од њега очекујемо. То неко мора координирати током читаве године и зато је неопходна институционаллизација Кочићевог збора јер улазимо управо у другу половину стољежа његовог постојања.

Шта је то што из овогодишњег програма, примјерице, можете у том погледу назначити и показати? 

-Народна и универзитетска библиотека је организовала представљање часописа који излази у Француској и који је добрим дијелом посветница нама, а ријеч је о часопису „Србистика“ чији је уредних, господин Миливој Сребро био гост тог значајног програмског садржаја.  Чини се да је најбољи показатељ у овом погледу и чињеница да су стручњаци Народног музеја РС из Бање Луке, скупа са још неким зналцима, дошли на идеју и наш змијањски плави вез учинили међународним културним и народно-стваралачким добром. Будућа институција Кочићевог збора би, тако, могла у сарадњи са том институцијом од тог нашег бренда направити себи и финансијски пробитачне неке појединости. О свему то0ме ваља размишљати из простог разлога што свака од тих чињеница указује на потребу институционализације Кочићевог збора. Много је ситница (које то нису) а које би се могле користити као својеврсне ефективе у садржају рада наречене институције и о томе ваља размишљати. Школске и културне трибине у оквиру Кочићевог огњишта само су један од сегмената који би значио цјелогодишње оживљавање тих објеката који су, иначе, сада зиратни и о њима као да нико не води рачуна. Све то ваља покремнути и користити у свекорисност Кочићу и Змијању у славу.

Обнавља се и научно-истраживачки садржаји у оквиру зборовања, зар не? 

-Не обнављају, него се настављају. Пошто је ово година у којој обиљежавамо вијек од смрти великана Петра Кочића, то је логично да на ту тему имамо неку врсту научно-стручне расправе, којом су почели Кочићеви дани. Добро би било да су с нама и још неке научне и образовне институције, било би то цјеловитије и потпуније, али некима сујета не дозвољава да мрдну даље из свога ја. Било би смијешно да није жалосно. Очекујемо да ћемо од садржаја понуђених на овом округлом столу, да тако назовемо тај разговор, успјети направити још једну књигу о Петру Кочићу.

Р.ПРЕРАДОВИЋ

 

Наставља сe Кочићева национална борба

IMG_3033Академик Витомир Поповић, потпредсједник Организационог одбора Кочићевог збора и предсједник Завичајног друштва „Змијање“ имао је част свечано отворити зборовање у Кочићевом парку, а потом изложбу ликовних остварења са Ликовног саборовања „Змијање“ у Културном центру Бански двор у Бања Луци.

У преткишно, спарно љетње вече, у недјељу 21. августа ове тужне године, у којој обиљежавамо стољеће од смрти великана Петра Кочића, народног трибуна, борца за национални положај свога народа и писца који је овјековјечијо савоје вријеме и оставио нам поуку како се ваља носити са тим бјелосвјетским Алама и вранама, нјему у славу у централном Градском парку, испод мермерног споменика, скупило се мнпштво умјетника, али и радозналаца и уобичајених посјетилаца како то, ево, бива више од пола вијека пригодом свечаног отварања Кочићевог збора. Часта да отвори овогодишњи, 51. Кочићев збор имао је академик, Витомир Поповић, потпредсједник Организационог одбора којем је на челу предсједник државе, господин Милорад Додик, те предсједник Завичајног друштва „Змијање“ у Бања Луци, које је носилац организације зборовања великану Кочићу у славу. Најприје су представници организатора и писци положили вијенац и свијеће на споменик Петру Кочићу, а потом је светковина отварања зборовања добила своју људску пунину.

-Писац је живио у вријеме Аустроугарске и Бењамина Калаја, а ми данас имамо високе представнике оне исте мешународне заједнице који покушавају и да туже и да суде, одређујући српском народу правила понашања у борби за своја национална права. Ништа или скоро ништа се није промијенило, а минули је, чак, стољеће откако Кочић није међу живима, чији је живот, чини се, управо жртва у тој неравноправној борби. И као што се он борио против поробитеља и туђина, тако и ми данас, у двадесет првом вијеку, морамо да се боримо против свих који покушавају да урешују наш живот на овим просторима. Морамо да изграђујемо нашу Републику Српску и учинимо све да будемо своји на своме, за што се борио и у име чега стдарао наш драги Кочо – казао је академик Витомир Поповић пригодом отварања зборовања.

Потом су књижевници Анђелка Миловановић, Панто Стевић, Миладин Берић и Ранко Прерадовић, предвођени предсједником бањалучке Подружнице Удружења књижевника РС, колегом Миленком Стојичићем, одржали књижевни час, а светковање отварање 51. Кочићевог збора у Кочићевом парку настављено је уз народне игре и пјесме Централног културно-умјетничког друштва „Веселин Маслеша“ из Бање Луке, чији су чланови пристуни у програмским садржајима зборовања свих ових дугих година трајања Збора, као и пјевачка група „Дукат“.

IMG_2977

Светковина се, коју је у парку увеличао и Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС и други званичниви, потом, на неки начин „преселила“ у изложбени салон Културног центра Бански двор, гдје је уприличена изложба ликовних остварења Ликовног саборовања „Змијање 2о16“. Десет сликара из Републике Српске и Србије су, започевши 51. Кочићев збор, сликало дјела инспирисана ововременошћу у којој су утемељени ликови из дјела и живота Петра Кочића у етно-крајолику Зеленковац, у Подрашници понад Мркоњић Града, у знаној галерији на отвореном „Зашто није отишао Боро“. Такође и изложбу је отворио академик Витомир Поповић, а изложба је отворена сво вријеме трајања завршних манифестација овогодишњег Кочићевог збора. Свечаном отварању изложбед, поред осталих, присуствовао је и министар за просвјету и културу у Влади РС, Дане Малешевић.

IMG_3040 (Small)

И по овим дјелима, којих је за десетак година, колико је ово саборовање почетна манифестација завршнице Кочићевих зборова, али и по свему што се одвија у оквиру програмских садржаја, величина Петра Кочића, његове националне борбе и светрајућег књижевног остварења освјетљава се свјетлошћу снаге и енергије његових сљедбеника и потома, надвишујући чак и оне висине изнад Змијања и Мањаче. У плаветнилу небеса, тамо гдје стотину година обитава његов дух, одјекује величина и снага Кочића, носећи собом на неки начин и ореол свога народа.

Р.Пр.

Отворен 51. Кочићев збор

IMG_2960 (Small)Потпредсједник Организационог одбора и предсједник Завичајног друштва „Змијање“ академик проф. др Витомир Поповић отворио је 51. Кочићев збор и том приликом рекао да је оно што је Кочић некада писао и данас живо. „И његова суданија“нас подсјећа на вријеме које је било у вријеме док је писац живио, у вријеме Аустро-Угарске и Бењамина Калаја, а данас имамо Валентина Инцка и друге високе представнике који покушавају и да суде и да туже и да одређују правила понашања за српски народ“, истакао је Поповић.

Он је навео да ће овогодишњи Кочићев збор бити обиљежен низом манифестација које су почеле прије петнаестак дана, а одржаваће се у Бањалуци, Београду и Кочићевом родном Змијању. Свечност је отворена у парку који носи име овог великог писца, а на свечаном отварању чланови Културно-умјетничког друштва „Веселин Маслеша“ извели су сплет српских игара. У оквиру ове манифестације у просторијама Банског двора организована је ликовна изложба радова Ликовног саборовања „Змијање 2016“. То саборовање се организује непосредно уз отварање манифестације Кочићев збор, а на изложби је представљено више од 30 радова у разним техникама инспирисаних мотивима дјела и завичаја Петра Кочића на начин како то виде и осјећају у срцу и души ликовни ствараоци који нам подарише своја дјела.