Ознака: Змијање

Пјесмом да ти кажем

IzvorneZaVijestiТрећи је фестивал изворних пјевачких група одржан као прва, почетна манифестација овогодишњих програмских садржаја 51. Кочићева збора и одржан је у манастиру Гомионица, уз искрену захвалност не само домаћинима у манастиру, него СПЦ која има разумијевања за овакве и сличне садржаје који се, углавном, свих ових пола вијека постојања зборовања на неки начин вежу за манастир Гомионицу, али и друге змијањске богомоље. Да је жив покојни академик Владо Милошевић, који је већ на првом Кочићевом збору у програм укључио изворно народно стваралаштво, посебно изврно пјевање, пошто је музика и музикологија његово интересовање, био би пресрећан што је то тако и на тај начин, послије пола вијека зборовања, остварено и показано у програму Кочићевог збора. Посебно би му се допало то што је једна оваква манифестација, ове године ревијалног карактера, а своје умијеће представиле су групе „Змијање“, као домаћин која дјелује у оквиру Завичајног друштва „Змијање“, мушка изворна група, женска група КУД „Пискавица“ из Пискавице код Бање Луке, женска изворна група КУД „Козара“ из Приједора, женска група КУД „Уна“ из Костајнице, те мушке пјевачке групе „Срце Кнешпоља“ из Козарске Дубице, „Синови Козаре“ Турјак од Градишке, „Јањац“, Сводна код Приједора, браћа Јелисавци из Бање Луке одакле су и тамбураши Милован Ћулум са унуцима, „Приједор“ из Приједора и „Тромеђа“ из Бање Луке.

DSC03609

-Чини ми се да је ове године фестивал, мада ревијалног карактера, надрастао чак и сам себе а остварени програм је био такав да би се могао приказати у много већим срединама од ове, наше. Захвални смо домаћинима у манастиру Гомионица и уздамо се да ћемо и убудуће овај садржај везати за манастир и његов живот у вријеме Кочићевог збора – казао је Предраг Благојевић, секретар „Змијања“ и један од заслужнији што у оквиру овог завичајног друштва успјешно дјелује истоимена мушка пјевачка група.

Blagojevic

Трећи фестивал изворних пјевачких група показао је да се овакве манифестације морају сврставати у програмске садржаје Кочићевог збора и сигурно је да ће се ова смотра одржавати и убудуће.

С.К.

Протјеривање Петра Кочића из Сарајева

(Ђачке успомене)

То је било прије 26 година, 1906., у новембру мјесецу. Тада је Петар Кочић био чиновник Просвјете у Сарајеву. Због учествовања у демонстрацијама у којима су били вође Петар Кочић и Стијепко Кобасица обојицу је аустријска полиција протјерала из Сарајева у њихова родна мјеста. Ја сам тада био у другом разреду богословије у Рељеву, гдје нас је било свега 50 ђака. Пажљиво смо пратили политички живот и политичку огорчену борбу са аустријским окупационим властима. Од наших другова, који су тога дана били у Сарајеву, сазнали смо којим возом мора Кочић да напусти Сарајево. Полиција је изабрала ноћни касни воз, који је полазио у 11 сати ноћу из Сарајева према Броду и то ради тога да не би било какве демонстративне пратње од стране Сарајлија.

У богословији је била велика стега. Нису смјели да пређу мост на Босни, а смјели су шетати само до Рељева, гдје је тада држао хан покојни Вукан Шпира а сада држи гостиону Михаило Церовић. Ргеко ћуприје нисмо смјели прелазити, а из интерната нисмо смјели излазити по-слије 9 сати. Босанска влада је строго водила рачуна о нашем политичком расположењу и тадашњи директор богословије Милан Лалић био је завео достављање у школи и интернату. Све се знало, шта ко мисли и говори. Било је међу нама, на срећу свега њих два три, који су све дојављивали ректору и којих смо се клонили. Тако су дојавили једно предавање на часу професора др Саве Љубибратића, који нам је био тада наставник, и због тога и његовог све већег утицаја на богословску омладину, макла га је босанска влада у кратком року из школе. Такво је било стање у богословији у вријеме протјеривања Кочићева из Сарајева у Бању Луку.

Више →

Записи о песницима и песмама: Раша Попов

Поезија види колико и очи

Пише:Ђуро ДАМЈАНОВИЋ

Војводина не рађа само житом и далеким љубичастим зорама. Војводина рађа и песницима. Војводина рађа песницима, да би имао ко да пева о Војводини. И да се не пева само: „Шором шајке, а Дунавом чезе“. Да би имао ко да опева њену пространу житораван и њено чарно Стражилово. А не само: „Шором шајке, а Дунавом чезе“.

Војводина рађа песнике да би имао ко не само да пева о њој, дивној равној Војводини, која нас хлебом храни и вином поји, Војводина рађа песнике и зато да има ко, ко је у Војводини рођен, да запева стихом, тим најчаробнијим инструментом, и преко граница њених далеких равних хоризоната, са небом венчаним.

Дала је Војводина, земља што нас хлебом храни и вином поји, много песника и много великих: Јована Стерију Поповића, Ђуру Јакшића, Змаја, Лазу Костића, Вељку Петровића, Милоша Црњанског, Тодора Манојловића, Миодрага Павловића, Мирослава Антића…Њима би се поносиле и бечке и париске културе, и књижевни Лондон, и уметнички Мадрид, и Петроград, и Москва.

Више →

Ђуро Стипановић: Порука дјеци

 

ПОРУКА ДЈЕЦИ

Нек вам се осмијех
на лица лијепи
живите у некој
плавој ведрини,
учите школе
да нисте слијепи
да будете корисни
отаџбини

Читајте редом
све добр5е књиге
и музику слушајте
у тишини,
живите лијепо
и без бриге
да будете срећни у
отаџбини.

Радите с вољом
и да вам добици
буду већи
у свакој години,
будите поносни
и у слободи
да будете корисни
отаџбини

Градите свуда
нека вам будућност
буде љепша
и боља,
у пјесми и игри
нека вам младост
лепрша преко
плодних поља.