Ознака: Миленко Стојичић

Наставља сe Кочићева национална борба

IMG_3033Академик Витомир Поповић, потпредсједник Организационог одбора Кочићевог збора и предсједник Завичајног друштва „Змијање“ имао је част свечано отворити зборовање у Кочићевом парку, а потом изложбу ликовних остварења са Ликовног саборовања „Змијање“ у Културном центру Бански двор у Бања Луци.

У преткишно, спарно љетње вече, у недјељу 21. августа ове тужне године, у којој обиљежавамо стољеће од смрти великана Петра Кочића, народног трибуна, борца за национални положај свога народа и писца који је овјековјечијо савоје вријеме и оставио нам поуку како се ваља носити са тим бјелосвјетским Алама и вранама, нјему у славу у централном Градском парку, испод мермерног споменика, скупило се мнпштво умјетника, али и радозналаца и уобичајених посјетилаца како то, ево, бива више од пола вијека пригодом свечаног отварања Кочићевог збора. Часта да отвори овогодишњи, 51. Кочићев збор имао је академик, Витомир Поповић, потпредсједник Организационог одбора којем је на челу предсједник државе, господин Милорад Додик, те предсједник Завичајног друштва „Змијање“ у Бања Луци, које је носилац организације зборовања великану Кочићу у славу. Најприје су представници организатора и писци положили вијенац и свијеће на споменик Петру Кочићу, а потом је светковина отварања зборовања добила своју људску пунину.

-Писац је живио у вријеме Аустроугарске и Бењамина Калаја, а ми данас имамо високе представнике оне исте мешународне заједнице који покушавају и да туже и да суде, одређујући српском народу правила понашања у борби за своја национална права. Ништа или скоро ништа се није промијенило, а минули је, чак, стољеће откако Кочић није међу живима, чији је живот, чини се, управо жртва у тој неравноправној борби. И као што се он борио против поробитеља и туђина, тако и ми данас, у двадесет првом вијеку, морамо да се боримо против свих који покушавају да урешују наш живот на овим просторима. Морамо да изграђујемо нашу Републику Српску и учинимо све да будемо своји на своме, за што се борио и у име чега стдарао наш драги Кочо – казао је академик Витомир Поповић пригодом отварања зборовања.

Потом су књижевници Анђелка Миловановић, Панто Стевић, Миладин Берић и Ранко Прерадовић, предвођени предсједником бањалучке Подружнице Удружења књижевника РС, колегом Миленком Стојичићем, одржали књижевни час, а светковање отварање 51. Кочићевог збора у Кочићевом парку настављено је уз народне игре и пјесме Централног културно-умјетничког друштва „Веселин Маслеша“ из Бање Луке, чији су чланови пристуни у програмским садржајима зборовања свих ових дугих година трајања Збора, као и пјевачка група „Дукат“.

IMG_2977

Светковина се, коју је у парку увеличао и Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС и други званичниви, потом, на неки начин „преселила“ у изложбени салон Културног центра Бански двор, гдје је уприличена изложба ликовних остварења Ликовног саборовања „Змијање 2о16“. Десет сликара из Републике Српске и Србије су, започевши 51. Кочићев збор, сликало дјела инспирисана ововременошћу у којој су утемељени ликови из дјела и живота Петра Кочића у етно-крајолику Зеленковац, у Подрашници понад Мркоњић Града, у знаној галерији на отвореном „Зашто није отишао Боро“. Такође и изложбу је отворио академик Витомир Поповић, а изложба је отворена сво вријеме трајања завршних манифестација овогодишњег Кочићевог збора. Свечаном отварању изложбед, поред осталих, присуствовао је и министар за просвјету и културу у Влади РС, Дане Малешевић.

IMG_3040 (Small)

И по овим дјелима, којих је за десетак година, колико је ово саборовање почетна манифестација завршнице Кочићевих зборова, али и по свему што се одвија у оквиру програмских садржаја, величина Петра Кочића, његове националне борбе и светрајућег књижевног остварења освјетљава се свјетлошћу снаге и енергије његових сљедбеника и потома, надвишујући чак и оне висине изнад Змијања и Мањаче. У плаветнилу небеса, тамо гдје стотину година обитава његов дух, одјекује величина и снага Кочића, носећи собом на неки начин и ореол свога народа.

Р.Пр.

Кочићева награда Миленку Стојичићу

Бањалучки књижевник Миленко Стојичић овогодишњи је добитник „Кочићеве награде“, коју додјељују у оквиру манифестације Кочићев збор у Бањалуци.

Награду „Змијањче“ добила је Весна Радуловић, ученица Основне школе „Петар Кочић“ из Кола, саопштио је јуче у Бањалуци жири за додјелу награда манифестације. Обе награде додјељује Завичајно друштво „Змијање“, а уручење признања биће одржано на централној свечаности 29. августа у Стричићима на Змијању.

Жири у саставу: предсједник Јовица Аћим из Београда и чланови Стеван Тонтић, прошлогодишњи добитник, и бањалучки књижевник Здравко Кецман одлучили су да „Кочићеву награду“ добије „књижевник који пише језиком и жанром којим је говорио и писао Петар Кочић“.

„Добитник награде је аутор много књига у којима се истичу многе приповијетке и романи. Његов рукопис је препознатљив и он је знатан дио свог књижевног рада посветио другим писцима, међу којима и Петру Кочићу и Иви Андрићу. Он је један од писаца који повезује књижевну традицију и савремено стање свијета и због тога је оригиналан“, рекао је Кецман.

Добитница награде „Змијањче“ за ову годину, Весна Радуловић, признање је добила за пјесму „Мокроока дјевојка“ у којој је опјевала судбину несретне дјевојке која је због љубави несретно завршила свој живот.

„За награду је конкурисало 27 ученичких радова који су били веома квалитетни, али се истакао рад младе Весне Радуловић, чија је пјесма била инспирисана Кочићевом приповијетком ‘Кроз маглу’. У раду је пјесникиња описала судбину младе дјевојке коју је мајка хтјела да уда за старца, а она је хтјела да се уда за момка којег је требало да чека три године до повратка из војске“, рекао је Ранко Савановић, виши стручни сарадник у Министартву просвјете и културе РС и предсједник жирија за додјелу награде „Змијањче“.

Недјељко Чубриловић, предсједник Завичајног друштва „Змијање“. је рекао да је 45. јубиларни збор прилика да се Петру Кочићу одуже онако како је то заслужио.

„Желимо да овој манифестацији дамо стари сјај који је имала прије двадесетак година“, рекао је Чубриловић. (Независне новине)

Уз „Кочићеву награду“ додјељује се новчани износ од 3.000 КМ, а за награду „Змијањче“ награда је 500 КМ.