Ознака: Петар Сарић

Славодобитник Милисав Савић

DaneПриликом отварања 15. Ликовног саборовања „Змијање“ 14. августа у прекрасном етно-центру Зеленковац, у кругу галерије на отвореном са знаним именом „Зашто није отиша Боро“, предсједник петочланог жирија за овогодишњу Кочићеву награду, проф. др Миљко Шиндић саопштио је одлуку жирија слиједећим ријечима: „Петочлани жири за доделу Кочићеве награде за 2016. Годину, формиран Одлуком Извршног одбора Завичајног друштва „Змијање“ на деветој седници 24. марта, у саставу: проф. др Миљко Шиндић, Бања Лука, предсједник, те чланови академик Драгослав Михајловић, Београд, проф. др Драшко Ређеп, Нови Сад, проф. др Дејан Ђуричковић, Бања Лука и Сретен Вујковић, професор, Бања Лука, на седници 12. августа разматрао је пријаве по конкурсу за Кочићеву награду и у ужи избор издвојио три кандидата:

  1. Милисава Савића из Београда, предлог и образложење чланова жирија, академика Драгослава Михајловића и проф. др Драшка Ређепа;
  2. Петра Сарића из Брезовице, Косово и Метохије, предлог и образложење Дома културе, Грачаница;
  3. Тихомир Левајац, Бањалука, предлог и образложење Издавачке куће „Арт-принт“, Бања Лука.

Након додатног разматрања жири је једногласно одлучио да се Кочићева награда за 2016. годину додели Милисаву Савићу за његово целокупно књижевно дело.

Milisav2

Милисав Савић рођен је 15. априла 1945. године у Власову крај Рашке. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету је магистрирао с темом Мемоарска проза о првом српском устанку, а потом докторирао с темом Мемоарско-дневничка проза о српско-турским ратовима 1876-1878 . Био је уредник листова „Студент“ и „Младост“, гласвни и одговорни уредник „Књижевне речи“ и „Књижевних новина“. У издавачком предузећу „Просвета“ радио је као главни и одговорни уредник, потом и као директор. Једно време био је председник Српске књижевне задруге. У амбасади Србије и Црне Горе у Риму је обављао дужност министра саветника, а на универзитетима у Лондону, Њујорку, Албани, Фиренци и Лођу предавао је српски језик и књижевност. Од 2010. године је редовни професор Државног факултета у Новом Пазару.

Милисав Савић је објавио петнаест књига приповедака, романа и књижевно-историјских студија. У њима је истраживачким и аналитичким поступком, погледом на животну стварност и споља и изнутра, упоредним разматрањем садашњости и прошлости, језиком стварности и стварања, фактографским и поетским, хумором и горчином, обликовао живи живот и легенде, чистотом и пуноћом мисли јасноћом и чврстином става, у кочићевском духу осликао и афирмисао универзалне вредности истине, правде и слободе. У контексту Савићевог приповедања, његовим погледима на жоивот и стварање, кад говори о себи и другима, правди и неправди, његовој аутобиографској „фусноти“, видљиви су трагови прочитане литературе, домаће и стране, о терору тамничке авкодневице, судбинској и судбоносној сарадњи писаца и читалаца која дотиче у прошлости Бокача, Шекспира, Доситеја, Видаковића и Григорија Божовића до наративног искуства савремених стваралаца Иве Андрића, Милоша Црњанског, Милорада Павића, Борхеса, Киша, Селимовића и других приповедача.

Романи Милисава Савића преведени су на грчки, енглески, словачки, македонски, бугарски и румунски језик. За збирку приповедака Бугарска барака добио је нагладу листа „Младост“, а за књигу Ујак наше вароши Андрићеву награду. НИН-ову награду добио је за роман Хлеб и страх, за роман Ожиљци тишине награду Мирослављево јеванђеље, а награду Лаза Костић за роман Принц и србски списатељ.За књижевно-историјску студију Устаничка проза добио је награду „Павле Бихаљи“, а мултижанросвка књига Римски дневник, приче и један роман награду „Душан Васиљев“.

Читаоци у књигама Милисава Савића препознали су своје време и себе у времену, корене својих предака, њихове узоре, одрицања и страдања од косовског Видовдана, сарајевског Видовдана Гаврила Принципа и Видовдана наше стварности, кочићевске борбе непрестане за истину, Правду, Слободу, Отаџбину, српски језик „свјетлице Божје и Српство…“

Образложење жирија које је, рекосмо, саопштио проф. др Миљко Шиндић, предсједник нареченог жирија, потписало је свих пет чланова овог заиста угледног жирија.