Ознака: 47. Кочићев збор

Кочићево огњиште, серија и филм о великану

У почаст функционалности на темељима традиције

Кочићево огњиште је туристичко-културни комплекс који ће послужити за развој туризма и континуитет културних садржаја у родним пишчевим Стричићима на Змијању.

Телевизијска серија и филм о животу и светрајању „Петар Кочић“ допринијеће спознајама многих појединости о великану и његовом дјелу.

На завршним свечаностима 47. Кочићевог збора последње недјеље августа, уз бројне друге, напосе књижевцне и културне садржаје, двије су новине на радост Змијањаца и свих поштовалаца лика и дјела Петра Кочића: предаја на употребу и кориштење Кочићевог огњишта и почетак снимања телевизијске серије и филма „Петар Кочић“. Кочићево огњиште је туристичко-културни комплекс објеката по узорима на планинска, посебно змијањска домаћинства, а Влада РС је издвојила 45.000 КМ за изградњу тог комплекса. Иако незавршен, он је, видјело се то и овом згодом, функционалан и знбачиће огромно много за напредак овог краја. Посебно ће допринијети да се, коначно, Кочићев збор институише и преузме на кориштење Кочићево огњиште.

Више →

Joван Бабић: Петар Кочић је свевремен

Разговор с Јованом Бабићем, добитником „Кочићеве награде“

„Кочићева награда“ је већ одавно прихваћена као несумњиво високо и обавезујуће књижевно признање. Колико Вам, господине Бабићу, најискреније говорећи, та награда импонује?

– И да нисте тражили да искрено говорим, рекао бих најискреније: Импонује ми, заиста ми импонује! Јер, мени импонује када погледам Кочићев брк и лик, некмоли награда с његовим именом! С Петром Кочићем, боље речено с његовим дјелом, срео сам се још у Државној нижој реалној гимназији у Дрвару, по свршетку Другог свјетског рата. И од тада ми је то дјело, истовремено, и блиско, и поучно и забавно. Ја сам Кочићеве приповјетке и драме доживљавао тако живо и сугестивно да су се оне за мене просто „лијепиле“, тако да сам, рецимо, некада напамет знао не само „Јазавца пред судом“ и „Суданију“, него и многе Кочићеве приче. А неуљудно би било да кажем да сам Кочићеве, заиста дивне, текстове напамет знао само ја, већ су их знали многи из моје генерације: умјесто интернета, ТВ, латиноамеричких и турских „серија“, ми смо се „гађали“ дијалозима из „Јазавца“ и „Суданије“. Толико смо пута, међусобно, упутили Давидов пријекор: „Ћути ти, вузле једно вузласто!“ Или: „Јазо један, има у нашога премилостивога цара и за тебе палиграпа, кабастије и масније палиграпа, Јазо…“ Или, из „Суданије“: „Оптужује се по кажњеноме закону, у свакоме смијеру, коли опасна особа, толи вердектер и тат, именито Кирило, звано Ћирило, која се прикрива под тајним именом Ћиро Трубаић, звано Кулјић, а гледе грабежне провале, и крађе пуне качице сира, што се упорабом палиграпа ћет’рестћет’ри, тоћка ћет’ри, коју снажно подупире, дапаче и уздржава, палиграп осамдесетиосми, тоћка а, бе и це, па се иментовани мора казнити са дви’ године робије куће необићне…“ Разумљиво је да ово нису дословни цитати из „Суданије“, али то указује на нешто још важније: Кочићево дјело је код нас младих будило мисао, разбуктавало машту и изазивало понос на његову бритку ријеч и горштачку срчаност…

Више →

Змијање у Београду, Српска у Србији

Послије полагања вијенаца и паљења цвијећа на Кочићевом гробу, те пригодног пјесничког програма у Чубурском парки испред Кочићевог споменика, по десети је пут одржано поетско дружење “Змијање у Београду, Српска у Србији”

Кочићев збор, књижевни и народни сабор, чији се програми одржавају у Бањалуци, у Београду, у манастиру Гомионица и у Стричићима, Кочићевом родном мјесту, и ове године је побудио велику пажњу јавности већ од првог дана, од отварања ликовног саборовања 12. августа и изложбе тих дјела седам дана потом, као и поетско-музичког програма и Парку Петра Кочића у Бањалуци и, наравно, програмима који су се у четвртак, 23. августа, одвијали у Београду.

У Београд су јуче из Бањалуке дошли пјесници: Боро Капетановић, Кристина Мрђа и Берислав Благојевић и заједно са г. Недељком Чубриловићем, предсједником Завичајног друштва Змијање, који је и потпредсједник Организационог одбора 47. Кочићевог збора, Данијелом Павловић, представницом Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске, Млађеном Цицовићем, директором Представништва Републике Српске у Србији и Драгутином Илићем, предсједником Извршног одбора Завичајног друштва Змијање, у 11 сати положили цвијеће и прислужити свијеће на гробу Петра Кочића у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, а потом, у 12 сати, у Чубурском парку цвијећем и поезијом окитили споменик Петру Кочићу. Књижевно подне у парку код Кочића пригодном бесједом отворио г. Недељко Чубриловић.

Више →

47. Кочићев збор – свечана академија

У оквиру 47. Кочићевог збора, сутра, у суботу, 25. августа 2012. године, у Банском двору, у Бањој Луци, биће приређена свачана академија – „Кочићево вече“.

Почетак свечане академијe је у 20.00 часова.

Покровитељи 47. Кочићевог збора су Влада Републике Српскe и Град Бања Лука.

КОМИСИЈА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ