Ознака: Joван Бабић

Joван Бабић: Петар Кочић је свевремен

Разговор с Јованом Бабићем, добитником „Кочићеве награде“

„Кочићева награда“ је већ одавно прихваћена као несумњиво високо и обавезујуће књижевно признање. Колико Вам, господине Бабићу, најискреније говорећи, та награда импонује?

– И да нисте тражили да искрено говорим, рекао бих најискреније: Импонује ми, заиста ми импонује! Јер, мени импонује када погледам Кочићев брк и лик, некмоли награда с његовим именом! С Петром Кочићем, боље речено с његовим дјелом, срео сам се још у Државној нижој реалној гимназији у Дрвару, по свршетку Другог свјетског рата. И од тада ми је то дјело, истовремено, и блиско, и поучно и забавно. Ја сам Кочићеве приповјетке и драме доживљавао тако живо и сугестивно да су се оне за мене просто „лијепиле“, тако да сам, рецимо, некада напамет знао не само „Јазавца пред судом“ и „Суданију“, него и многе Кочићеве приче. А неуљудно би било да кажем да сам Кочићеве, заиста дивне, текстове напамет знао само ја, већ су их знали многи из моје генерације: умјесто интернета, ТВ, латиноамеричких и турских „серија“, ми смо се „гађали“ дијалозима из „Јазавца“ и „Суданије“. Толико смо пута, међусобно, упутили Давидов пријекор: „Ћути ти, вузле једно вузласто!“ Или: „Јазо један, има у нашога премилостивога цара и за тебе палиграпа, кабастије и масније палиграпа, Јазо…“ Или, из „Суданије“: „Оптужује се по кажњеноме закону, у свакоме смијеру, коли опасна особа, толи вердектер и тат, именито Кирило, звано Ћирило, која се прикрива под тајним именом Ћиро Трубаић, звано Кулјић, а гледе грабежне провале, и крађе пуне качице сира, што се упорабом палиграпа ћет’рестћет’ри, тоћка ћет’ри, коју снажно подупире, дапаче и уздржава, палиграп осамдесетиосми, тоћка а, бе и це, па се иментовани мора казнити са дви’ године робије куће необићне…“ Разумљиво је да ово нису дословни цитати из „Суданије“, али то указује на нешто још важније: Кочићево дјело је код нас младих будило мисао, разбуктавало машту и изазивало понос на његову бритку ријеч и горштачку срчаност…

Више →

Кочићева награда Јовану Бабићу

(Саопштење жирија за додјелу Кочићеве награде за 2012.)

За Кочићеву награду, коју у оквиру Кочићевог збора, сваке године додјељује организатор Завичајно друштво „Змијање“ из Бање Луке, по конкурсу расписаном у средствима информисања, у предвиђеном року, стигле су 22 пријаве, које су испуњавале услове прописане Правилником Кочићеве награде.

Пријаве са приједлогом и пратећом документацијом, упутиле су културне и научне институције, издавачи, удружења, библиотеке, групе грађана и поједини аутори из Бање Луке, Београда, Сремских Карловаца, Шапца, Руме, Смедерева, Косовске Митровице и Подгорице, чиме је Кочићева награда добила међународно обиљежје и значај. Десет пријава се односи на цјелокупно књижевно стварање, а дванаест за појединачно дјело објављено у 2011. односно до краја априла 2012., када је Конкурс затворен.

Више →